성경읽기표 — 맥체인 1년 통독

Paul's Greeting and Salvation in Christ

¹Pavle apostol, ni od ljudi, ni kroz čoveka, nego kroz Isusa Hrista i Boga Oca, koji Ga vaskrse iz mrtvih,

²i sva braća koja su sa mnom,

³Blagodat vam i mir od Boga Oca i Gospoda našeg Isusa Hrista,

⁴koji dade sebe za grehe naše da izbavi nas od sadašnjeg sveta zlog, po volji Boga i Oca našeg,

⁵kome slava va vek veka. Amin.

There Is No Other Gospel

⁶Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanđelje od Onog koji vas pozva blagodaću Hristovom,

⁷koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu jevanđelje Hristovo.

⁸Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude!

⁹Kao što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drugačije nego što primiste, proklet da bude!

¹⁰Zar ja sad ljude nagovaram ili Boga? Ili tražim ljudima da ugađam? Jer kad bih ja još ljudima ugađao, onda ne bih bio sluga Hristov.

The Gospel Received by Revelation, Not from Man

¹¹Ali vam dajem na znanje, braćo, da ono jevanđelje koje sam ja javio, nije po čoveku.

¹²Jer ga ja ne primih od čoveka, niti naučih, nego otkrivenjem Isusa Hrista.

¹³Jer ste čuli moje življenje nekad u Jevrejstvu, da sam odviše gonio crkvu Božiju i raskopavao je.

¹⁴I napredovah u Jevrejstvu većma od mnogih vrsnika svojih u rodu svom, i odviše revnovah za otačke svoje običaje.

¹⁵A kad bi ugodno Bogu, koji me izabra od utrobe matere moje i prizva blagodaću svojom.

¹⁶Da javi Sina svog u meni, da Ga jevanđeljem objavim među ljudima neznabošcima; odmah ne pitah telo i krv,

¹⁷niti iziđoh u Jerusalim k starijim apostolima od sebe nego otidoh u arapsku, i opet se vratih u Damask.

Paul's Activity Apart from the Jerusalem Church

¹⁸A posle toga na tri godine iziđoh u Jerusalim da vidim Petra, i ostadoh u njega petnaest dana.

¹⁹Ali drugog od apostola ne videh, osim Jakova brata Gospodnjeg.

²⁰A šta vam pišem evo Bog vidi da ne lažem.

²¹A potom dođoh u zemlje sirske i kilikijske.

²²A bejah licem nepoznat Hristovim crkvama judejskim;

²³nego samo behu čuli da onaj koji nas nekad goni sad propoveda veru koju nekad raskopavaše.

²⁴I slavljahu Boga za mene.

The Pride of Tyre's King Who Claimed to Be a God

¹Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:

²Sine čovečji, reci knezu tirskom: Ovako veli Gospod Gospod:

³Eto mudriji si od Danila,

⁴Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim,

⁵Veličinom mudrosti svoje u trgovini svojoj umnožio si blago svoje,

⁶Zato ovako veli Gospod Gospod:

⁷Zato, evo, ja ću dovesti na tebe inostrance

⁸Svaliće te u jamu

⁹Hoćeš li pred krvnikom svojim kazati:

¹⁰Umrećeš smrću neobrezanih

A Lament for the King of Tyre Who Was in Eden

¹¹Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:

¹²Sine čovečji, nariči za carem tirskim, i reci mu: Ovako veli Gospod Gospod:

¹³Bio si u Edemu, vrtu Božjem;

¹⁴Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanjaš;

¹⁵Savršen beše na putevima svojim

¹⁶Od mnoštva trgovine svoje napunio si se iznutra nasilja,

¹⁷Srce se tvoje ponese lepotom tvojom,

¹⁸Od mnoštva bezakonja svog,

¹⁹Svi koji te poznaju među narodima

Judgment Against Sidon and the Restoration of Israel

²⁰Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:

²¹Sine čovečji, okreni lice svoje prema Sidonu, i prorokuj protiv njega,

²²i reci: Ovako veli Gospod Gospod:

²³I poslaću pomor u nj,

²⁴I neće više biti domu Izrailjevom trn koji bode ni žalac koji zadaje bol više od svih suseda njihovih, koji ih plene; i poznaće da sam ja Gospod Gospod.

²⁵Ovako veli Gospod Gospod: Kad skupim dom Izrailjev iz naroda među koje su rasejani, i posvetim se u njima pred narodima i nasele se u svojoj zemlji koju dadoh sluzi svom Jakovu,

²⁶tada će živeti u njoj bez straha, i gradiće kuće, i sadiće vinograde, i živeće bez straha kad izvršim sudove na svima koji ih pleniše sa svih strana, i poznaće da sam ja Gospod Bog njihov.

A Night Meditation Remembering Ancient Wonders

¹Glas moj ide k Bogu, i ja prizivam Njega;

²U dan tuge svoje tražih Gospoda;

³Pominjem Boga, i uzdišem;

⁴Držim oči svoje da su budne;

⁵Prebrajam stare dane i godine od vekova.

⁶Opominjem se pesama svojih noću;

⁷„Zar će se doveka gneviti na nas Gospod,

⁸Zar je zasvagda prestala milost Njegova,

⁹Zar je zaboravio milostiv biti

¹⁰I rekoh: Žalosna je za mene ova promena desnice Višnjega.

¹¹Pamtim dela Gospodnja;

¹²Mislio sam o svim delima Tvojim,

¹³Bože! Put je Tvoj svet;

¹⁴Ti si Bog, koji si činio čudesa,

¹⁵Mišicom si odbranio narod svoj,

¹⁶Videše Te vode, Bože, videše Te vode,

¹⁷Iz oblaka lijaše voda,

¹⁸Grmljahu gromovi Tvoji po nebu;

¹⁹Po moru beše put Tvoj,

²⁰Vodio si narod svoj kao ovce rukom Mojsijevom i Aronovom.