scripture 麦琴一年读经计划

麦琴圣经旅程

麦琴一年读经计划

每天四处经文，一年读旧约一遍、新约和诗篇两遍。

今天 查看进度表
365 一年固定读经表
4 每天四处经文
269 所选天数
‹ 第269天 / 共365天 ›
译本
家庭崇拜·旧约 사무엘하 22 家庭崇拜·新约 갈라디아서 2 个人灵修·旧约/诗篇 에스겔 29 个人灵修·新约 시편 78:1-37

读经确认

你完成了这一天的麦琴读经吗？

点击确认后，会在我的页面麦琴进度表中记录为已完成。

登录后记录完成
家庭崇拜·旧约

사무엘하 22

打开经文 →
第22章

David's Song of Thanksgiving

1I izgovori David Gospodu reči ove pesme, kad ga izbavi Gospod iz ruku svih neprijatelja njegovih i iz ruke Saulove;

2i reče:

3Bog je Stena moja, u Njega ću se uzdati,

4Prizivam Gospoda, koga valja hvaliti,

5Jer obuzeše me smrtni bolovi,

6Bolovi grobni opkoliše me,

7U teskobi svojoj prizvah Gospoda,

8Zatrese se i pokoleba se zemlja,

9Podiže se dim iz nozdrva Njegovih

10Savi nebesa i siđe;

11I sede na heruvima i polete,

12Od mraka načini oko sebe šator,

13Od sevanja pred Njim goraše živo ugljevlje.

14Zagrme s nebesa Gospod,

15Pusti strele svoje, i razmetnu ih;

16Pokazaše se dubine morske,

17Tada pruži s visine ruku i uhvati me,

18Izbavi me od neprijatelja mog silnog

19Ustadoše na me u dan nevolje moje,

20I izvede me na prostrano mesto,

21Dade mi Gospod po pravdi mojoj,

22Jer se držah puteva Gospodnjih,

23Nego su svi zakoni Njegovi preda mnom,

24I bih mu veran,

25Dade mi Gospod po pravdi mojoj,

26Sa svetima postupaš sveto,

27S čistim čisto postupaš,

28Jer pomažeš narodu nevoljnom,

29Ti si videlo moje, Gospode,

30S Tobom razbijam vojsku,

31Put je Božji veran,

32Jer ko je Bog osim Gospoda?

33Bog je krepost moja i sila moja,

34Daje mi noge kao u jelena,

35Uči ruke moje boju,

36Ti mi daješ štit spasenja svog,

37Širiš korake moje poda mnom,

38Teram neprijatelje svoje, i potirem ih,

39I istrebljujem ih, i obaram ih

40Jer me Ti opasuješ snagom za boj;

41Neprijatelja mojih pleći Ti mi obraćaš,

42Obziru se, ali nema pomagača;

43Satirem ih kao prah zemaljski,

44Ti me izbavljaš od bune naroda mog,

45Tuđini laskaju mi,

46Tuđini blede,

47Živ je Gospod,

48Bog, koji mi daje osvetu,

49Koji me izvodi iz neprijatelja mojih,

50Toga radi hvalim Te, Gospode, po narodima,

51Koji slavno izbavljaš cara svog,

家庭崇拜·新约

갈라디아서 2

打开经文 →
第2章

The Gospel to the Gentiles Affirmed by the Apostles

1A potom na četrnaest godina opet iziđoh u Jerusalim s Varnavom, uzevši sa sobom i Tita.

2Ali iziđoh po otkrivenju, i razgovorih se s njima za jevanđelje koje propovedam u neznabošcima, ali nasamo s onima koji se brojahu kao najstariji, da uzalud ne trčim ili ne bih trčao.

3Ali ni Tit, koji beše sa mnom, i beše Grk, ne bi nateran da se obreže.

4I za lažnu braću koja dođoše i privukoše se da uhode slobodu našu koju imamo u Hristu Isusu, da nas zarobe;

5kojima se ni sahat ne podasmo u pokornost, da istina jevanđelja ostane među nama.

6A za one koji se brojahu da su nešto, kakvi bili da bili, ja ne marim ništa; jer Bog ne gleda ko je ko; jer oni koji se brojahu kao najstariji, meni ništa ne dodaše;

7nego nasuprot doznavši da je meni povereno jevanđelje u neobrezanima, kao Petru u obrezanima

8(jer Onaj koji pomaže Petru u apostolstvu među obrezanima Onaj pomaže i meni među neznabošcima,)

9I poznavši blagodat koja je meni dana, Jakov i Kifa i Jovan, koji se brojahu da su stubovi, dadoše desnice meni i Varnavi, i pristadoše da mi propovedamo u neznabošcima, a oni u obrezanima;

10samo da se opominjemo siromašnih, za koje sam se i starao tako činiti.

Paul Rebukes Peter at Antioch

11A kad dođe Petar u Antiohiju, u oči njemu protiv stadoh; jer beše zazoran.

12Jer pre dok ne dođoše neki od Jakova, jeđaše s neznabošcima, a kad dođoše, ustručavaše se i odvajaše bojeći se onih koji su iz obrezanja.

13I dvoličahu s njim i ostali Judejci, tako da i Varnava prista u njihovo dvoličenje.

14A kad ja videh da ne idu pravo k istini jevanđelja, rekoh Petru pred svima: Kad ti koji si Jevrejin neznabožački a ne jevrejski živiš, zašto neznabošce nagoniš da žive jevrejski?

Justified by Faith

15Mi koji smo rođeni Jevreji, a ne grešnici iz neznabožaca,

16pa doznavši da se čovek neće opravdati delima zakona, nego samo verom Isusa Hrista, i mi verovasmo Hrista Isusa da se opravdamo verom Hristovom, a ne delima zakona: jer se delima zakona nikakvo telo neće opravdati.

17Ako li se mi koji tražimo da se opravdamo Hristom, nađosmo i sami grešnici, dakle je Hristos grehu sluga? Bože sačuvaj!

18Jer ako opet zidam ono što razvalih, pokazujem se da sam prestupnik.

19Jer ja zakonom zakonu umreh da Bogu živim; s Hristom se razapeh.

20A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos. A što sad živim u telu, živim verom Sina Božjeg, kome omileh, i predade sebe za mene.

21Ne odbacujem blagodati Božje; jer ako pravda kroz zakon dolazi, to Hristos uzalud umre.

个人灵修·旧约/诗篇

에스겔 29

打开经文 →
第29章

Judgment on Pharaoh of Egypt Like a Great Monster

1Godine desete, desetog meseca, dvanaestog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći:

2Sine čovečji, okreni lice svoje prema Faraonu caru misirskom, i prorokuj protiv njega i protiv svega Misira.

3Govori i reci: Ovako veli Gospod Gospod:

4Zato ću ti metnuti u čeljusti udicu,

5I ostaviću u pustinji tebe i sve ribe iz tvojih reka,

6I svi će stanovnici misirski poznati da sam ja Gospod.

7Kad te uhvatiše u ruku, ti se slomi i raseče im sve rame; a kad se nasloniše na te, ti se prebi i probode im sva bedra.

8Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću pustiti na te mač, i istrebiću iz tebe ljude i stoku.

9I zemlja će se misirska opustošiti i biti pusta, i poznaće se da sam ja Gospod, jer reče: Moja je reka, i ja sam je načinio.

10Zato evo me na tebe i na reke tvoje, i obratiću zemlju misirsku u pustoš i samu pustinju, od kule sinske do međe etiopske.

11Neće prelaziti preko nje nogom svojom čovek, niti će živinče nogom svojom prelaziti preko nje, i neće se živeti u njoj četrdeset godina.

12I učiniću od zemlje misirske pustoš među zemljama opustošenim, i gradovi će njeni među pustim gradovima biti pustoš četrdeset godina, i rasejaću Misirce među narode i razasuću ih po zemljama.

13Jer ovako veli Gospod Gospod: Posle četrdeset godina skupiću Misirce iz naroda u koje budu rasejani.

14I povratiću roblje misirsko, i dovešću ih opet u zemlju Patros, na postojbinu njihovu, i onde će biti malo carstvo.

15Malo će biti mimo ostalih carstava, niti će se više uzdignuti nad narode, jer ću ih smanjiti da ne vladaju narodima.

16I neće više biti domu Izrailjevom uzdanica da napominje bezakonje kad bi gledali za njima; i poznaće da sam ja Gospod Gospod.

The Land of Egypt Given to Nebuchadnezzar

17A dvadeset sedme godine, prvog meseca, prvog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći:

18Sine čovečji, Navuhodonosor car vavilonski zadade vojsci svojoj tešku službu protiv Tira; svaka glava oćelavi i svako se rame odre, a plate ne bi ni njemu ni vojsci njegovoj od Tira za službu kojom služiše protiv njega.

19Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo ja dajem Navuhodonosoru caru vavilonskom zemlju misirsku, i on će odvesti narod i odneti plen i pograbiti grabež, i to će biti plata njegovoj vojsci.

20Za trud kojim se trudio oko toga dadoh mu zemlju misirsku, jer se za me trudiše, govori Gospod Gospod.

21U onaj ću dan učiniti da naraste rog domu Izrailjevom, i tebi ću otvoriti usta među njima, i znaće da sam ja Gospod.

个人灵修·新约

시편 78:1-37

打开经文 →
第78章

God's Deeds Handed Down to the Generations

1Čuj, narode moj, nauk moj,

2Otvaram za priču usta svoja,

3Šta slušasmo i doznasmo,

4Nećemo zatajiti od dece njihove,

5Svedočanstvo podiže u Jakovu,

6Da bi znao potonji naraštaj,

7Da polažu na Boga nadanje svoje,

8I da ne budu kao oci njihovi,

9Sinovi Jefremovi naoružani, koji streljaju iz luka,

10Ne sačuvaše zavet Božji,

11Zaboraviše dela Njegova,

12Kako pred očima njihovim učini čudesa

13Razdvoji more, i provede ih,

14I vodi ih danju oblakom,

15Raskida stene u pustinji,

16Izvodi potoke iz kamena,

17Ali oni još jednako grešiše Njemu,

18I kušaše Boga u srcu svom,

19I vikaše na Boga,

20Evo! On udari u kamen, i poteče voda,

21Gospod ču i razljuti se,

22Jer ne verovaše Bogu

23Tada zapovedi oblacima odozgo,

24I pusti, te im podažde mana za jelo,

25Hleb anđeoski jeđaše čovek;

26Pusti nebom ustoku,

27I kao prahom zasu ih mesom,

28Pobaca ih sred logora njihovog,

29I najedoše se

30Ali ih još i ne prođe želja,

31Gnev se Božji podiže na njih

32Preko svega toga još grešiše,

33I pusti, te dani njihovi prolaziše uzalud,

34Kad ih ubijaše, onda pritecahu k Njemu,

35I pominjahu da je Bog odbrana njihova,

36Laskahu Mu ustima svojim,

37A srce njihovo ne beše Njemu verno,