麥克謙一年通讀

The New Heaven, the New Earth, and the New Jerusalem

¹I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše, i mora više nema.

²I ja Jovan videh grad sveti, Jerusalim nov, gde silazi od Boga s neba, pripravljen kao nevesta ukrašena mužu svom.

³I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov.

⁴I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe.

⁵I reče Onaj što seđaše na prestolu: Evo sve novo tvorim. I reče mi: Napiši, jer su ove reči istinite i verne.

⁶I reče mi: Svrši se. Ja sam Alfa i Omega, Početak i Svršetak. Ja ću žednome dati iz izvora vode žive za badava.

⁷Koji pobedi, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin.

⁸A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koje je smrt druga.

The Glory of the Holy City and Its Design

⁹I dođe k meni jedan od sedam anđela koji imahu sedam čaša napunjenih sedam zala poslednjih, i reče mi govoreći: Hodi da ti pokažem nevestu, Jagnjetovu ženu.

¹⁰I odvede me u duhu na goru veliku i visoku, i pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim, gde silazi s neba od Boga,

¹¹i imaše slavu Božiju; i svetlost njegova beše kao dragi kamen, kao kamen jaspis svetli,

¹²i imaše zid veliki i visok, i imaše dvanaestora vrata, i na vratima dvanaest anđela, i imena napisana, koja su imena dvanaest kolena Izrailjevih.

¹³Od istoka vrata troja, i od severa vrata troja, od juga vrata troja, i od zapada vrata troja.

¹⁴I zid gradski imaše dvanaest temelja, i na njima imena dvanaest apostola Jagnjetovih.

¹⁵I onaj što govoraše sa mnom, imaše trsku zlatnu da izmeri grad i vrata njegova i zidove njegove.

¹⁶I grad na četiri ugla stoji, i dužina je njegova tolika kolika i širina. I izmeri grad trskom na dvanaest hiljada potrkališta: dužina i širina i visina jednaka je.

¹⁷I razmeri zid njegov na sto i četrdeset i četiri lakta, po meri čovečijoj, koja je anđelova.

¹⁸I beše građa zidova njegova jaspis, i grad zlato čisto, kao čisto staklo.

¹⁹I temelji zidova gradskih behu ukrašeni svakim dragim kamenjem: prvi temelj beše jaspis, drugi safir, treći halkidon, četvrti smaragd,

²⁰peti sardoniks, šesti sard, sedmi hrisolit, osmi viril, deveti topaz, deseti hrisopras, jedanaesti jakint, dvanaesti ametist.

²¹I dvanaest vrata, dvanaest zrna bisera: svaka vrata behu od jednog zrna bisera: i ulice gradske behu zlato čisto, kao staklo presvetlo.

The City with No Temple, Filled with Light

²²I crkve ne videh u njemu: jer je njemu crkva Gospod Bog Svedržitelj, i Jagnje.

²³I grad ne potrebuje ni sunce ni mesec da svetle u njemu; jer ga slava Božija prosvetli, i žižak je njegov Jagnje.

²⁴I narodi koji su spaseni hodiće u videlu njegovom, i carevi zemaljski doneće slavu i čast svoju u njega.

²⁵I vrata njegova neće se zatvarati danju, jer onde noći neće biti.

²⁶I doneće slavu i čast neznabožaca u njega.

²⁷I neće u njega ući ništa pogano, i što čini mrzost i laž, nego samo koji su napisani u životnoj knjizi Jagnjeta.

The Messenger of the Covenant Is Coming

¹Evo, ja ću poslati anđela svog, koji će pripraviti put preda mnom, i iznenada će doći u crkvu svoju Gospod, kog vi tražite, i anđeo zavetni, kog vi želite, evo doći će, veli Gospod nad vojskama.

²Ali ko će podneti dan dolaska Njegovog? I ko će se održati kad se pokaže? Jer je On kao oganj livčev i kao milo beljarsko.

³I sešće kao Onaj koji lije i čisti srebro, očistiće sinove Levijeve, i pretopiće ih kao zlato i srebro, i oni će prinositi Gospodu prinose u pravdi.

⁴I ugodan će biti Gospodu prinos Judin i jerusalimski kao u staro vreme i kao pređašnjih godina.

⁵I doći ću k vama na sud, i biću brz svedok protiv vračara i protiv preljubočinaca i protiv onih koji se kunu krivo i protiv onih koji zakidaju najam najamniku, i udovici i siroti i došljaku krivo čine i ne boje se mene, veli Gospod nad vojskama.

⁶Jer ja Gospod ne menjam se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste.

Return with Full Tithes

⁷Od vremena otaca svojih odstupiste od uredbi mojih i ne držaste ih. Vratite se k meni, i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama. Ali velite: U čem bismo se vratili?

⁸Eda li će čovek zakidati Boga? A vi mene zakidate; i govorite: U čem Te zakidamo? U desetku i u prinosu.

⁹Prokleti ste, jer me zakidate, vi, sav narod.

¹⁰Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kući, i okušajte me u tom, veli Gospod nad vojskama, hoću li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta.

¹¹I zapretiću vas radi proždrljivcu, te vam neće kvariti roda zemaljskog, i vinova loza u polju neće vam biti nerodna, veli Gospod nad vojskama.

¹²I zvaće vas blaženim svi narodi, jer ćete biti zemlja mila, veli Gospod nad vojskama.

The Book of Remembrance for Those Who Fear the Lord

¹³Žestoke behu vaše reči na me, veli Gospod; a vi velite: Šta govorismo na Tebe?

¹⁴Rekoste: Zaludu je služiti Bogu, i kakva će biti korist da držimo šta je naredio da se drži, i da hodimo žalosni pred Gospodom nad vojskama?

¹⁵Zato hvalimo ponosite da su srećni; napreduju koji čine bezakonje, i koji iskušavaju Boga, izbavljaju se.

¹⁶Tada koji se boje Gospoda govoriše jedan drugom, i pogleda Gospod, i ču, i napisa se knjiga za spomen pred Njim za one koji se boje Gospoda i misle o imenu Njegovom.

¹⁷Ti će mi biti blago, veli Gospod nad vojskama, u onaj dan kad ja učinim, i biću im milostiv kao što je otac milostiv svom sinu koji mu služi.

¹⁸Tada ćete se obratiti i videćete razliku između pravednika i bezbožnika, između onog koji služi Bogu i onog koji Mu ne služi.

The Empty Tomb

¹A u prvi dan nedelje dođe Marija Magdalina na grob rano, još dok se ne beše rasvanulo, i vide da je kamen odvaljen od groba.

²Onda otrča, i dođe k Simonu Petru i k drugom učeniku koga ljubljaše Isus, i reče im: Uzeše Gospoda iz groba; i ne znamo gde Ga metnuše.

³A Petar iziđe i drugi učenik, i pođoše ka grobu.

⁴Trčahu, pak, oba zajedno, i drugi učenik trčaše brže od Petra, i dođe pre ka grobu.

⁵I nadvirivši se vide haljine gde leže; ali ne uđe.

⁶Dođe, pak, Simon Petar za njim, i uđe u grob, i vide haljine same gde leže,

⁷i ubrus koji beše na glavi Njegovoj ne s haljinama da leži nego osobito savit na jednom mestu.

⁸Tada, dakle, uđe i drugi učenik koji najpre dođe ka grobu, i vide i verova.

⁹Jer još ne znaše pisma da Njemu valja ustati iz mrtvih.

¹⁰Onda otidoše opet učenici kućama.

Jesus Appears to Mary Magdalene

¹¹A Marija stajaše napolju kod groba i plakaše. I kad plakaše nadviri se nad grob,

¹²i vide dva anđela u belim haljinama gde sede jedan čelo glave a jedan čelo nogu gde beše ležalo telo Isusovo.

¹³I rekoše joj oni: Ženo! Što plačeš? Reče im: Uzeše Gospoda mog, i ne znam gde Ga metnuše.

¹⁴I ovo rekavši obazre se natrag, i vide Isusa gde stoji, i ne znaše da je Isus.

¹⁵Isus joj reče: Ženo! Što plačeš? Koga tražiš? A ona misleći da je vrtlar reče Mu: Gospodine! Ako si Ga ti uzeo kaži mi gde si Ga metnuo, i ja ću Ga uzeti.

¹⁶Isus joj reče: Marija! A ona obazrevši se reče Mu: Ravuni! Koje znači učitelju.

¹⁷Reče joj Isus: Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem.

¹⁸A Marija Magdalina otide, i javi učenicima da vide Gospoda i kaza joj ovo.

Jesus Appears to the Disciples

¹⁹A kad bi uveče, onaj prvi dan nedelje, i vrata behu zatvorena gde se behu učenici skupili od straha jevrejskog, dođe Isus i stade na sredu i reče im: Mir vam.

²⁰I ovo rekavši pokaza im ruke i rebra svoja. Onda se učenici obradovaše videvši Gospoda.

²¹A Isus im reče opet: Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas.

²²I ovo rekavši dunu, i reče im: Primite Duh Sveti.

²³Kojima oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se.

The Doubt and Faith of Thomas

²⁴A Toma, koji se zove Blizanac, jedan od dvanaestorice, ne beše onde sa njima kad dođe Isus.

²⁵A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, neću verovati.

²⁶I posle osam dana opet behu učenici Njegovi unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad behu vrata zatvorena, i stade među njima i reče: Mir vam.

²⁷Potom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran.

²⁸I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj.

²⁹Isus mu reče: Pošto me vide verovao si; blago onima koji ne videše i verovaše.

³⁰A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj.

³¹A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo.