Reč Gospodnja koja dođe Miheju Moresećaninu za vremena Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih, što vide za Samariju i za Jerusalim.
Čujte, svi narodi,
Jer, gle, Gospod izlazi iz mesta svog,
I gore će se rastopiti pred Njim,
Sve je to za zločinstvo Jakovljevo
Zato ću učiniti od Samarije gomilu u polju
I svi rezani likovi njeni razbiće se,
Zato ću plakati i ridati;
Jer joj se rane ne mogu isceliti,
Ne javljajte u Gatu, ne plačite;
Izađi, stanovnice safirska, s golom sramotom;
Jer stanovnica marotska tuži za svojim dobrom.
Upregni brze konje u kola, stanovnice lahiska,
Zato pošalji darove Moresetu gatskom;
Još ću ti dovesti naslednika, stanovnice mariska;
Načini se ćelava i ostriži se za milom decom svojom;