비로그인 상태에서는 기록이 저장되지 않습니다. 로그인하면 기록·랭킹에 반영됩니다.
로그인Copywork
성경필사는 빠르게 끝내는 입력 훈련이 아니라, 한 절씩 말씀의 문장과 흐름을 다시 붙드는 시간입니다. 입력 내용은 이 브라우저에 임시 저장되며, 로그인하면 계정에도 저장됩니다.
소제목 단위로 진행 · 마가복음
I dođoše preko mora u okolinu gadarinsku.
I kad iziđe iz lađe, odmah Ga srete čovek s duhom nečistim,
koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama;
jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti.
I jednako dan i noć bavljaše se u grobovima i u gorama vičući i bijući se kamenjem.
A kad vide Isusa iz daleka, poteče i pokloni Mu se.
I povikavši glasno reče: Šta je Tebi do mene, Isuse Sine Boga Višnjeg? Zaklinjem Te Bogom, ne muči me.
Jer mu govoraše: Izađi, duše nečisti, iz čoveka.
I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori Mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo.
I moliše Ga veoma da ih ne šalje iz one okoline.
A onde po bregu paslo je veliko krdo svinja.
I moliše Ga svi đavoli govoreći: Pošalji nas u svinje da u njih uđemo.
I dopusti im Isus odmah. I izašavši duhovi nečisti uđoše u svinje; i navali krdo s brega u more; a beše ih oko dve hiljade: i potopiše se u moru.
A svinjari pobegoše, i javiše u gradu i po selima. I izađoše ljudi da vide šta je bilo.
I dođoše k Isusu, i videše besnoga u kome je bio legeon gde sedi obučen i pametan; i uplašiše se.
A oni što su videli kazaše im šta bi od besnoga i od svinja.
I počeše Ga moliti da ide iz njihovih krajeva.
I kad uđe u lađu, moljaše Ga onaj što je bio besan da bude s Njim.
A Isus ne dade mu, već mu reče: Idi kući svojoj k svojima i kaži im šta ti Gospod učini, i kako te pomilova.
I ode i poče pripovedati u Deset gradova šta mu učini Isus; i svi se divljahu.
I kad pređe Isus u lađi opet na one strane, skupi se narod mnogi oko Njega; i beše kraj mora.
I gle, dođe jedan od starešina zborničkih po imenu Jair; i videvši Ga pade pred noge Njegove.
I moljaše Ga vrlo govoreći: Kći je moja na samrti; da dođeš i da metneš na nju ruke da ozdravi i živi.
I pođe s njim.
I žena nekakva koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi
i veliku muku podnela od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nisu pomogli, nego još gore načinili,
kad je čula za Isusa, dođe u narodu sastrag, i dotače se haljine Njegove.
Jer govoraše: Ako se samo dotaknem haljina Njegovih ozdraviću.
I odmah presahnu izvor krvi njene, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.
I odmah Isus oseti u sebi silu što izađe iz Njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina?
I rekoše Mu učenici Njegovi: Vidiš narod gde Te turka, pa pitaš: Ko se dotače mene?
I On se obaziraše da vidi onu koja to učini.
A žena uplašivši se drhtaše, i znajući šta joj se dogodi, dođe i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu.
A On reče joj: Kćeri! Vera tvoja pomože ti; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje.
Još On govoraše, a dođoše od starešine zborničkog govoreći: Kći tvoja umre; što već trudiš učitelja?
A Isus odmah čuvši reč što rekoše reče starešini: Ne boj se, samo veruj.
I ne dade za sobom ići nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog.
I dođe u kuću starešine zborničkog, i vide vrevu i plač i jauk veliki.
I ušavši reče im: Šta ste uzavreli te plačete? Devojka nije umrla, nego spava.
I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojčinog i mater i koji behu s Njim, i uđe gde ležaše devojka.
I uzevši devojku za ruku reče joj: Talita kumi, koje znači: Devojko, tebi govorim, ustani.
I odmah usta devojka i hođaše; a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim.
I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reče: Podajte joj nek jede.